Cvećarstvo između posla i uživanja

Prva pomisao svakog čoveka kada mu kažete čime se bavite, jeste da cvećari i aranžeri imaju predivan posao.

Da, zaista je istina. Posao osmišljavanja, stvaranja i izrade aranžmana ili buketa jeste jedan kreativni proces kroz koji usavršavate veštine… ali i maštate.

Međutim, sa izradom i osmišljavanjem aranžmana i buketa završava se lepota i maštovitost našeg posla… i počinje realnost koja nema nimalo veze sa maštanjem. Ipak, ima veze sa kreativnošću. Izuzetno je zahtevno i kreativno održati jedan mali porodični biznis u atmosferi koja nije naklonjena malom biznisu, ali i u kulturi gde je poklanjanje cveća najčešće praćeno onom rečenicom koju smo toliko puta čuli u cvećari od strane mušterija „potreban mi je mali buket, ništa posebno, ionako će da uvene“ ili „kupovanje cveća je bacanje novca“.

Istina, cveće jeste estetska kategorija zanatstva čiji produkti podrazumevaju određenu cenu. Naravno da je lični stav o tome koliko je neka vrednost izražena u vidu cene velika ili mala, nekome dostupna ili ne. Ne osuđujemo i ne vređamo se na ove izjave koje su deo našeg radnog dana. Ipak posećivanje cvećara i kupovina cveća jeste naučena kulturološka osobina koja se formira u okviru porodičnih vrednosti prenetih na dete od strane roditelja. Odrasli ljudi koji su formirali naviku kupovine i poklanjanja cveća nikada cveće neće smatrati nepotrebnim izdatkom.

Cvećarstvo je kroz istoriju uvek opstojalo i opstajalo kao luksuzna forma biznisa, menjajući svoje pravne forme i estetska pravila. Izazovi kroz koje prolaze svi koji se bave ovim poslom kao svojom primarno opredeljenom delatnošću, najčešće su nesigurno tržište i nelojalna konkurencija zbog koje se mali porodični biznis kao što je cvećarstvo i nalazi u oblastima visokog rizika za opstanak. Ipak upornost i dobro definisani ciljevi mogu da budu i jesu najbitniji faktor opstanka, kao i uvek kvalitetan izbor cveća, stalno usavršavanje i praćenje svetskih tokova i vrhunske estetike u oblasti aranžiranja.